Sviće. 5 sati ujutro je. Treba krenuti za Beograd i stići bar pola sata pre intervjua ispred ambasade. Ovo važi za one čiji prvi termini kreću već od 7:45h. Nenaspavanih okica pojavljuju se i prvi studenti mašući svojim ličnim kartama.
Obezbeđenje poziva sve u red. Oni koji su došli ranije u mogućnosti su da već uđu u ambasadu. Nakon pregleda metal detektorom spremni su za ulazak. U proseku svaki student provede 30-ak minuta unutar ustanove pošto je ove godine ubrzan proces intervjuisanja. Stoje u redu i jedno za drugim prolaze kroz šaltere bez uzimanja broja i boravljenja u čekaonici – kao što je bio slučaj prethodnih godina.
Pomešane emocije straha, neizvesnosti, uzbuđenosti, pozitivne treme… Kako to sve može da stane u jedan izraz lica? Neki su bledi ko krpe, neki opušteno čekaju kao u redu za poštu… Na pitanje kako se osećaš bilo je različitih odgovora:
- ,,Nije loše, nije loše… Videćemo. Biće šta bude!“
- ,,Toliko sam opterećena da sam noćas sanjala kako me intervjuišu i odbijaju za vizu. Nadam se da se neće ostvariti 😅”
- ,,Od uzbuđenja ništa nisam spavao. Jedva čekam da se završi da odahnem! 😂“
Nakon izlaska iz ambasade u očima studenata se videla ili izrazita sreća ili tuga… Nije bilo između. Pomešana energija je cirkulisala, ali jedno je bilo sigurno – dobro je što je tako kako jeste. Prve srećne okice izletele su iz ambasade:
- ,,Dobio sam vizuuuu! Jako je kratko trajalo, dva minuta bukvalno. Pitali su me šta studiram, šta mi rade roditelji, sestra… I to je to.”
- ,,Nisam dobila vizu. Prvo me je pitala koliko imam zaostalih ispita. Vučem po jedan iz svake godine, a sad sam položila 3 od 5, s tim što jedan nije u transkriptu, pa joj je verovatno to dodatno bilo skeptično.”
- ,,Odbijen. Kažu da nisam kvalifikovan zbog niskog proseka (7,15) i da imam nedovoljan broj bodova. Planiram u majskom roku da položim još jedan pa da idem na reviziranje.”
Svakavih slučajeva je bilo. Čak i oni sa istim uslovima, ocenama i brojem ESPB bodova su imali različite ishode. Činjenica je da je intervju u stvari presudan za (ne) dobijanje vize. Kako se predstaviš konzulu, da li mu se dopadneš i kako se snađeš – sve utiče.
Studentkinja iz Beograda je podsticala druge studente:
- ,,Prošle godine sam imala intervju u aprilu i odbili su me. Odlučila sam se da odem na reviziranje iako ne mogu da napravim nikakve promene što se tiče ispita. Drugi intervju je bio u maju mesecu i kod drugog konzula – pošto je pravilo da za reviziranje mora da ti bude drugi konzul. Sa apsolutno istim uslovima viza mi je bila odobrena! Moj savet je viziraj se dok ne dobiješ!”
⭐️Informiši se : Viziranje za Work and Travel – procedura, pitanja, saveti
