Naša draga studnetkinja Jelena Dangubić, sa odseka za romanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je bila prvi učesnik Work and Travel France programa stoga je želela da svoje iskustvo podeli sa onima koje bi to isto interesovalo. Ovako je tekla njena priča:
Ko je kročio na francusko govorno područje?
Prolaze dani, nedelje, meseci, godine studiranja, a da je od 30 studenata francuskog jezika možda njih troje ikada kročilo na francusko govorno područje. Poražavajuće, zar ne? Od starijih studentkinja i onih koji ih poznaju slušali smo o čuvenim „au pair” devojkama, koje su, u nebitno koje doba godine, odlazile u Francusku, najčešće na obalu, u Sen Trope i čuvale decu. Svaka tri meseca bi se smenjivale, živele sa porodicom, dakle, imale bi besplatan smeštaj i hranu, i dobijale bi nedeljni džeparac. U početku mi je to delovalo kao odlična ponuda (verovatno zato što sam tada mislila da je ujedno i jedina), međutim, to je podrazumevalo i izvesna ograničenja u odnosu na ovaj program.
Kako je sve počelo…
Jednom prilikom, razgovarajući sa bratom o njegovom iskustvu sa Work and Travel USA programa čiji je učesnik bio 2013. godine, dao mi je ideju da se obratim agenciji Experience i pitam ga da li postoji Work and Travel France. Odmah sam ih pozvala i dogovorila sam susret sa direktorom u prostorijama agencije. On je bio iskren i već na početku razgovora mi objasnio da ću im, ukoliko pristanem na program, biti prvi učesnik kog su poslali u Francusku. Odmah se raspitao o svemu, stupio u kontakt sa njihovom agencijom i uskoro smo organizovali skajp razgovor sa njima. Moram napomenuti da su obe agencije bile tu za mene tokom celog trajanja programa.
Poslodavac pronađen!
Objasnili su mi šta mi je od papira potrebno i počelo je skupljanje istih. Nakon što smo poslali svu potrebnu dokumentaciju, uskoro je usledio i poziv iz francuske agencije. Poslodavac pronađen! Haagen Dasz, poznati američki, kako oni vole da kažu – butik sladoleda. Ni manje, ni više nego na Jelisejskim poljima u Parizu. Posao koji sam dobila je bio posao servera u prodaji za poneti (mada sam ubrzo nakon dolaska prebačena na kasu) – pet radnih dana, 30 sati nedeljno i plata od 1150 evra.
Kakav je smeštaj?
Što se tiče smeštaja, postojala je opcija smeštaja u njihovim studentskim domovima (i ne, to nije smeštaj na koji ste pomislili, nalik našim domovima, već francuski domovi koji liče na naše hotele). Usluga traženja smeštaja plaćala se 150 evra njihovoj agenciji i tražili su depozit od 300 evra, a stanarina je bila 440 evra. S obzirom na to da su se još dve koleginice priključile Work and Travel France programu koji nam počinju u dve nedelje razmaka, rešile smo da smeštaj potražimo na oglasima i da iznajmimo stan. Dogovorile smo se sa devojkom da plaćamo smeštaj 830 evra mesečno i da joj damo neki simboličan depozit od 300 evra (za nas tri), što je zaista retko jer oni uglavnom traže depozite u visini jedne ili dve mesečne kirije.
Stigla sam u Pariz!
Kada sam stigla u Pariz, dočekalo me je užasno vreme, kiša je padala tog jutra i nebo nad gradom je bilo zaista mračno. Spustila sam se ka stajalištu metroa, a prvi utisak o Parižanima je bio sjajan. Na svako moje pitanje o pravcu u kojem treba da idem odgovarali su veoma srdačno, a mnogi bi mi pomagali sa koferom i odlazili sa mnom do stanice koju tražim. Što se tiče gradskog prevoza, on je sjajan, sve je odlično obeleženo i male su šanse da se izgubite ukoliko gledate obaveštenja koja se nalaze na svakom koraku, a kartica koja važi za metro i gradski autobus je u tom trenutku koštala 65 evra, s tim da je polovinu mesečne karte plaćao poslodavac.
Sam početak
Prvi dan po dolasku smo imali sastanak sa agencijom, gde smo dobili radne dozvole, ugovore, informacije o poslu koji ćemo raditi. Ljudi koje smo tog dana videli bili su nam dostupni tokom celog trajanja Work and Travel France programa.
Sledećeg dana smo imali isti takav sastanak na poslu, ali ovog puta u hotelu George V na Jelisejskim poljima (još jedna sjajna prilika). Tu su nam dali raspored smena, održali nam prezentaciju o brendu za koji ćemo raditi (dali nam skriptu o sladoledu, poreklu namirnica, temperaturi koja je za njega idealna itd.).
Poslovna pozicija
Moje radno mesto je bilo prodaja sladoleda za poneti, ali sam kasnije premeštena na kasu. Ekipa sa posla je bila sjajna, Francuzi, Nemci, Mađari, Portugalci, Ukrajinci, Rumuni i nas tri iz Srbije. Mlada ekipa, divno druženje, sjajni nadređeni i desetine kupaca koji u redovima do ulice strpljivo čekaju svoj sladoled. Radili smo u smenama, 6 sati dnevno, odnosno 30 nedeljno, a ja sam, srećom, dobila smenu od 20h do 02h, a petkom i subotom slobodna. Prevoz nakon smene je obezbeđivao poslodavac, dovozili bi nas do ispred vrata zgrada u kojima smo živeli, a ukoliko nam prevoz nije obezbeđen, poslodavac bi nas zamolio da uzmemo taksi (a sutradan bi nam vraćao novac).
Koje su beneficije Work and Travel France programa?
Work and Travel France vam pruža sjajnu priliku da budete u Parizu 14.jula, da prisustvujete veličanstvenoj paradi i dobro poznatom vatrometu na nebu iznad Ajfela. Sorbona, Trijumfalna kapija, Sena, Konkord, Luvr, Monmartr, Noterdam, Monparnas, Most Aleksandar III, Versaj, živim svoj san, tri meseca! U Parizu sam, usavršavam jezik, živim Pariz, duh grada svetlosti, kulture, istorije! Upoznajem ljude, stičem nova prijateljstva, govorim jezik, a zbog toga sam i rešila da budem učesnik ovog programa. Ovo nije program na kom ćete zaraditi, ali sama činjenica da ćete živeti u Parizu tri meseca i sami otplatiti taj program, je i više nego dovoljna.
Moj savet je da budete odlučni, da se ne dvoumite mnogo i da odete na Work and Travel France program jer će to zasigurno biti jedno od vaših najbolji iskustava u životu!
Bonjour France!
