Ideju da se prijavim za Work&Travel program dobila sam nakon što sam čula iskustva moje dobre drugarice koja se vratila iz Los Angeles-a puna najlepših utisaka. Drago mi je što se pokazalo da je i moje iskustvo bilo fenomenalno, prava letnja avantura, sve od prvog dana kad sam sletela u New York, pa do poslednjih minuta koje sam provela na aerodromu pred povratak za Beograd. Mogu reći da su se moja očekivanja ispunila u svakom smislu. Na put sam krenula sa drugaricama, tj. devojkama koje u tom trenutku nisam ni poznavala, osim par susreta koje smo imale u agenciji pred polazak. Jedna od njih je rezervisala hotel u New York-u, jer smo tek dan nakon sletanja nastavljale put ka ostrvu Martha’s Vineyard. Čim smo stigle u New York, bez obzira na umor i iscrpljenost, rešile smo da se uputimo na Manhattan i to iz sasvim drugog kraja, iz Queens-a. Sve što smo imale je mapa i znanje jezika. Naše “putešestvije” je bilo vrlo zanimljivo, metro sistem savršeno funkcioniše, tako da ćete vrlo lako stići gde god ste zamislili. Tek kada smo izašle iz metroa počele smo da shvatamo da smo mi zaista u Americi, u New York-u, i to baš na Times Square-u. Hiljade ljudi oko nas, ogromne blještave reklame gde god se okrenemo, svetla na sve strane, kao da nije veče… bio je to kratak ali nezaboravan izlet.
Sutradan nastavljamo put za ostrvo, gde nas očekuje nešto sasvim drugačije. Drugo okruženje- nema više ogromnih nebodera, već male slatke šarene kuće, prelepa priroda na sve strane, okean… Medjutim, pošto nismo došli na odmor, već na program kulturne razmene, što znači da smo morali da se “bacimo na posao”. Ja sam se zaposlila u hotelu Harbor View. Bila sam hostesa u restoranu hotela, i mogu reći da sam stekla odlično iskustvo, kako u radu sa ljudima, koji su bili naši gosti, tako i u radu sa ostalim zaposlenima. Imala sam korektan odnos sa svima, što naravno ne znači da problemi nisu postojali… jesu, ali su se i rešavali. Atmosfera koja je vladala na poslu generalno je bila super, kao i na svakom poslu bilo je stresnih situacija, ali isto tako smo imali i trenutke kada smo se potpuno opuštali. Poslodavac je nama, kao i ostalim zaposlenima u hotelu, obezbedio smeštaj. Imala sam sreću da delim kuću sa četiri drugarice sa kojima sam i pošla na put, ali s’ obzirom da je kuća bila velika, bilo je tu jos par devojaka, par iz Rumunije i jedna iz Engleske. Mi, devojke iz Srbije smo preovladale pa je zato naša kuća dobila ime “Little Serbia”. Bila sam oduševljena odnosom i amosferom koja je vladala u kući, pitala sam se više puta kako je moguće da nas toliko može tako lepo da se uklopi i da se druži. Kako je vreme prolazilo sve sam više upoznavala ostrvo, obilazila svaki kutak, pa sam se ubrzo osećala kao kod kuće. Obišla sam većinu plaža ( ne zna se koja je lepša od koje), svaki slobodan sat sam provodila baš tamo, “puneći baterije” za sve što mi je trebalo. Pored prirode i ljudi, potpuno me je očarala i hrana ( ovo nije rečenica koju ćete često čuti od nekog ko je bio u Americi).. U pitanju su bili morski specijaliteti za koje ranije nisam ni znala da postoje: ostrige, razne vrste riba, dagnje, lignje, i sve to na razne načine a sushi koji sam prvi put probala na ostrvu, želela sam da jedem svaki dan…. Priznajem, zaljubila sam se u hranu, koja mi sad nedostaje, ali sam se još više zaljubila u jednog dečka, koji mi još više nedostaje. Upoznali smo se na ostrvu, i mogu reći da je on jedan od “glavnih krivaca” za moje savršeno provedeno leta.
Pored ostrva obišla sam i druge delove Amerike, bila sam u Boston-u, San Francisk-u, New York-u, kao i raznim drugim manjim mestima. Svaki grad me je očarao na drugi način, svaki ima nešto što ga izdvaja od drugih… Toliko lepih gradjevina, muzeja, parkova, mostova, znamenitosti… ima svaki od njih, da verujem da bi svaki povratak doneo nesto novo, neki novi doživljaj… Work&Travel program je kao jedna slagalica, gde mnogo delova treba da se poklopi kako bi se na kraju dobila finalna slika i osećaj zadovoljsta. To je slagalica od hiljadu delova, gde si iz dana u dan bliži toj krajnjoj slici. Potrebno je mnogo rada, truda, vere i pozitivnog stava. Otići u Ameriku ne znači samo upoznati Ameriku, vec i upoznati sebe… Tu zapravo vidiš i naučiš kako funkcionišeš u odnosu sa drugim ljudima, ali i koliko si sposoban da se snađeš na “nepoznatom terenu” .
Sve u svemu- to je jedno iskustvo vredno za ceo život! Tamara
